Robert Lewandowski

e to je vec mnooooooooooogo pametna ideja

To treba odraditi prije početka prvenstva, pa kad krene drugi dio da se prepustim praćenju tekmi.

Imaces po 6 dana slobodno izmedju svake utakmice

Ок је све то ал дајте да се више договоримо око тог термина за напад! Не могу да чекам више  

I ja sam za, ali nemojmo ovdje o tome. Ja kad god vidim da se otvorio topic, pljuno bih na monitor. -.-

PRELAZZI: Echte Liebe

Najlošije čuvana tajna evropskog fudbala izašla je na videlo već prvog dana prelaznog roka i nikakvo emotivno pisanije Levandovskog, u kojem nije ni pokušao da objasni svoj potez – ne, zvučao je kao devojka koja vas nepokolebljivo ostavlja uz onu tupavu rečenicu "nije do tebe, do mene je", neće ublažiti ranu koju je naneo duši ljudi koji bi dali i svoje žuto-crno srce za njega. Samo da je tražio...

Dva su čoveka imala presudan uticaj na život malog Levija. Prvi je bio otac Kšištof koji ga je svakog dana vozio na treninge i zbog kojeg je, kada je 2005. dobio rak, tada 17-godišnji Robert preko noći odrastao. Na oca je mislio i kada je stigao u zapadni Rur pre nepune četiri godine, pre čitave jedne večnosti, i kada je prošlog maja iz svlačionice izašao na teren Vemblija nasuprot nadobudnim favoritima iz Minhena.

O drugom je Robert maštao još kao klinac. Uzeo bi, govorio je često u diktafon novinara, neko drvo i od njega napravio pušku – poljska varijanta "partizana i Nemaca" ili "kauboja i Indijanaca" zove se, a kako bi drugo, "Poljaka i Nemaca" – i rešetao je tako svojim šmajserom imaginarne Švabe, kao što će desetak jeseni kasnije svojom desnicom rešetati prave švapske golmane, sve vreme zamišljajući da je – on. Vladislav Anders, najveći poljski general još od Tadeuša Košćuška, čovek koji je predvodio poljske heroje u bitkama na dalekom afričkom i azijskom frontu u doba kada su neki drugi Nemci gazili domovinu porodice Levandovski i u njihovom gradu pokušavali da istrebe što više Poljaka i Jevreja.

Anders, negdašnji Staljinov zatvorenik u zloglasnoj Lubjanki, preći će u trećoj godini rata pod britansku komandu, učestvovati u nekim od najvećih savezničkih pobeda u Drugom svetskom ratu, da bi mu nove komunističke vlasti zabranile povratak u domovinu. Umro je u Londonu, u izgnanstvu, i "grehe" su mu oprostili tek kada se njegovo telo odavno sjedinilo s prahom na zelenom groblju iznad čuvenog Monte Kasina. Po njemu će devedesetih najzad početi da se nazivaju škole u Poljskoj, a u jednu takvu krenuće i mali Robert, buduća neumoljiva "devetka" s fudbalskog terena.

Vladislav Anders znao je dobro kakve posledice mogu da imaju životni izbori: mogao je da ostane sa Sovjetima, mogao je da zatraži oprost, mogao je da ćuti i da se ne pravi važniji nego što je bio. Hteo je, ipak, drugačije i hteo je više.

Zato je saznao i kako je to biti proklet i kako je to kada te mrze baš oni koji su se do juče kleli u tebe.

A sada će to isto morati da nauči i Robert Levandovski.

Postao je novi Juda, drugi u samo godinu dana koji će se prodati za šaku zlatnika – posle Gecea kojem je karma, reći će svi oni koji veruju u echte liebe, odmah dobro naplatila izdaju – i koji će Vestfalen, onaj stadion pun ljubavi i pesme, zameniti hladnoćom Alpa i zaslepljujućom igrom šarenog lajt-šoua Alijanc Arene.

Da je Leva otišao u Real, Arsenal, pa i Pari Sen Žermen, manje bi bolelo. Ovako, uradio je ono što nije smeo. Bajern. Najlošije čuvana tajna evropskog fudbala izašla je na videlo već prvog dana prelaznog roka i nikakvo emotivno pisanije Levandovskog, u kojem nije ni pokušao da objasni svoj potez – ne, zvučao je kao devojka koja vas nepokolebljivo ostavlja uz onu tupavu rečenicu "nije do tebe, do mene je", neće ublažiti ranu koju je naneo duši ljudi koji bi dali i svoje žuto-crno srce za njega. Samo da je tražio...

A duša, znaju to svi koji su bili ostavljeni – od devojke ili omiljenog igrača, svejedno – ume da boli dugo i potmulo i da vas jede iznutra kao bolest koja je proleća 2006. najzad pojela Kšištofa Levandovskog.

Možda bi sve bilo drugačije da je prošlog maja Leva dobio makar jednu loptu koju bi protnuo Nojeru iza leđa, možda bi mu veći izazov bio da odbrani titulu prvaka Evrope s Dortmundom i jurne na Salataru sa ubercool Klopom, nego da dolazi na sigurnih "plus 10 i kusur" u Minhen; no fudbal je satkan od tih "šta bi bilo" – eno, pitajte Mihaela Balaka, Ze Roberta i Lusija koji su glavom bez obzira pobegli u taj isti Minhen iz nesrećnog Neverkuzena, ponajviše zahvaljujući magiji Zinedina Zidana i onom golu u finalu Lige šampiona koji će se prepričavati sve dok bude fudbala...

Uli Henes je na Hempdenu, u svečanoj loži, naučio najvažniju lekciju. Zgrabio najbolje što je valjalo u Leverkuzenu, kao što grabi i dalje po čitavoj Nemačkoj i Evropi – sve do Roberta Levandovskog...

Ali pogrešno bi bilo od Bajerna tako naprečac napraviti babarogu, a od Henesa najvećeg zloću evropskog fudbala. Ne, čak i da konkurencija u toj superteškoj kategoriji nije toliko brutalna, Bavarci nisu na veštački način došli do novca i uticaja – kao kada nekome s neba padne (ili se makar pričini) arapski šeik ili bogati Kinez sa svojih "deset hiljada milijardi" – oni su svoju imperiju strpljivo gradili, pametnim ulaganjima i bez razbacivanja markama i evrima. Zato su tu gde su. Najveći i najuticajniji, s oreolom kluba iz kojeg se ne odlazi dobrovoljno još otkako je Gerd Miler uveo to nepisano pravilo davnih sedamdesetih.

A to je lekcija koju i Dortmund i ostali nemački klubovi nikako da nauče i zbog koje njihovim navijačima ostaje da na repeat slušaju onu pakleno dobru pesmu Die Toten Hosen što govori o tome da nikada ne treba ići u Bajern. I da se nadaju da je tu, iza ćoška, neko novi, ko će tražiti echte liebe, pravu ljubav, onu koja ume da potraje ceo život.

Nekog novog heroja, nekog novog Vladislava Andersa, čoveka koji za razliku od momka koji se kune u njega nikada nije dao svoju dušu na veresiju.


Tekst pisao: Marko Prelević, urednik Nedeljnika i kolumnista MOZZART Sporta

Nema sta sto jes jes covek je u pravu.

Samo cu dodati i potvrditi ovaj zadnji deo,Nemacki klubovi JESU naj veci krivci sto se sve ovo desava.Jednostavno kao nasa vlast nekad(a i sad) sve bogatstvo drzave je islo u glavne gradove a ostale ko jebe.A zasto je tako?Pa zato sto su ti na foteljama obicne uvlacivacke pizdurine glavonji u glavnom gradu.Watzke umesto da udari o sto i kaze dosta je bilo javno i glasno u medijima on se izvinjava Hoenesu(kriminalcu)i trazi pomirenje plus kaznjava svoje navijace,ovo za mene je neoprostivo!Cak iako je sport u pitanju.

Jedan tinejdžer je optužio poljskog reprezentativca da ga je napao na parkingu ispred svoje kuće, a Levandovski je negirao da je bilo kontakta između njih dvojice

Napadača Borusije iz Dortmunda, Roberta Levandovskog optužio je jedan navijač tog kluba da ga je udario u čelo. Simpatizer ekipe sa “Signal Iduna parka” prijavio je policiji incident, za koji je rekao da se desio ispred kuće poljskog reprezentativca u Dortmundu.

Kako je objašnjeno do ovakve reakcije centarfora “milionera” je došlo nakon što je tinejdžer krenuo napadački da gestikulira ka Levandovskom zato što je nedavno potpisao ugovor sa Bajernom iz Minhena u koji će preći po okončanju ove sezone. Tada ga je prema rečima tužitelja fudbaler Borusije udario.

Poljak je na svom Fejsbuk profilu negirao da je udario nezadovoljnog navijača, a zatim je rekao da nema nameru da dozvoli nekome da vređa njega i njegovu porodicu.

- Želim da svima stavim do znanja da nikada nisam koristio nasilje protiv ljudi koji su narušavali moju privatnost. Nemam nameru da nevaspitane tinejdžere učim lepom ponašanju, ali neću nikome dozvoliti da vređa mene i moju porodicu – napisao je Levandovski na svom profilu.

Čelnici Borusije su podržali svog fudbalera i rekli su da mu veruju kada kaže da nije ni dotakao dečaka.

Da smo mi tamo sa Smopijem pobegao bi on vec u januaru za bauern kad cuje psovke!

A kad je lewa lagao??

Levandovski: Pričaju da sam nezainteresovan, a ja hoću da im poklonim trofej na rastanku

Napadač Borusije iz Dortmunda demantuje da je demotivisan posle dogovorene saradnje sa Bajernom

Napadač Borusije Robert Levandovski rekao je da želi bar jedan trofej na kraju sezone i najlepši oproštaj od navijača pošto će se na leto preseliti u Bajern.
"Moramo da igramo mnogo bolje nego sada, iako imamo dosta povređenih igrača. Mnogi ljudi govore da nisam zainteresovan da igram za ovaj klub, ali želim da im dokažem da sam još motivisan. Hoću navijačima Borusije da dam lep oproštajni poklon", rekao je Levandovski za Bild.

Borusija se nalazi na trećem mestu na tabeli Bundeslige sa 36 bodova, 17 manje od Bajerna, ali će šansu za osvajanje trofeja tražiti u Ligi šampiona, gde u osmini finala igraju sa Zenitom, kao i četvrtfinalu nacionalnog kupa sa Ajntrahtom iz Frankfurta.

mozzartsport.com

Ja ovom ne vjerujem ništa, džaba provaljuje, zato što on sere na mečevima, njegove buduće kolege nam piče 17 bodova, tako da ne seri jebem ti mater poljsku. Sa njim onakvim herlavim i povredama ispast ćemo u u 1/8 Lige Prvaka odnosno 1/4 DFB-a , ali ja sam optimista sam ipak.

Tesko da mu verujem ali mora da se pere kod navijaca jbg

hahahahahahahahaha jao sto me lepo nasmejao . Pa koj trofej majke mu ga, jedino svoju glavu na tacnu da stavi pa u vitrinu !!

Neka izvuče živu glavu, to mu je trofej. Jebo mu pas mater, a ja ženu. Braća Matić vide da je ovo skroz drugi igrač od početka sezone. Ne možeš biti van forme 30 tekmi jbt-e.

Vala kako je dosao u klub i odigrao prvu sezonu, tako ce nas i napustiti

Duhovit momak ovaj Levandovski
Pa jel' on normalan,koga on laže

Izgleda samog sebe jer mu mi i 5 miliona drugih ljudi ne verujemo

E picko ona runjava,ti mi samo cir na zelucu mozes pokloniti jebem ti sve rahljavo!

Po izjavi se da primjetiti da je glup lik, a izgleda da je to prvi uslov kako bi mogao potpisati ugovor za Bauern.

Meni nije jasno kako ivali tako nesto? Ok pizda si, ides u minhen al koj kurac oce od nas?Odobravanje,razumevanje... Mars u tri lepe da te vise nikad ne vidim govno poljsko

Ne slavim njegove golove više, uopšte.

Ma jedva cekam da ga zaboravim

Jebo vas prdovski,ne bi ga ni spominjali da mu opet niste pokrenuli temu c c c ...

Ko je krivac, ko je otvorio temu? xD